„Нове технологије у образовању“ из мог угла
Прошлогодишња конференција „Нове технологије у образовању“ на мене је оставила снажан утисак и знао сам да ћу је сигурно посетити и 2016. године. На затварању конференције 2015. године Тони О'Брајен , тадашњи директор British Council-a је поставио питање присутним наставницима да ли су током конференције доживели неки тренутак инспирације и да ли им се „упалила сијалица“. Ја сам управо то доживео и пожелео сам да испробам оно што сам видео на конференцији и реализујем неки пројекат. Конференција се завршила у суботу, а ја сам у понедељак у школу дошао пун утисака и са идејом да реализујем са ученицима пројекат из географије. Директорку школе сам обавестио о намерама и добио подршку, а затим сам и ученицима предложио да се укључе у пројекат „Државе Европе“.
Пошто је мали пројекат у настави географије „Државе Европе“ успешно реализован, пожелео сам да своја искуства поделим са учесницима конференције „Нове технологије у образовању“. Са жељом да присуствујем конференцији, пријавио сам се у октобру 2015. године, а пар недеља након тога помислио сам да бих можда могао да будем предавач, како бих приказао своја искуства у коришћењу нових технологија у образовању. Електронска пошта са обавештењем да је моја пријава за учешће у својству посетиоца прихваћена није ме изненадила, док ме је мејл са информацијом да је моја пријава за предавача прихваћена веома обрадовала.
Колико је организација конференције озбиљан посао и колико је British Council посвећен њеној успешној реализацији, уверио сам се током припреме предавања. Током припреме предавања, предавачи су добили корисне савете од Реље Дерета, стручњака за јавни наступ, као и сугестије о садржају и дизајну презентације од Зорана Милојевића, док је током читаве припреме Катарина Анђелковић бринула да предавачи осете пријатно и дан конференције дочекају спремни.
Када је на сајту British Council-a објављен програм конференције, пажљиво сам проучио о чему ће се причати током два дана. Иако сам имао план која предавања желим да чујем, по доласку на конференцију схватио сам да нећу моћи да испратим сва предавања. Више од стотину предавача у четири сале током два дана конференције причали су о разним темама, а кроз све је провејавала примена, значај и утицај нових технологија на образовање. Чињеница да се сва предавања снимају и да ће бити доступна на сајту British Council-a олакшала ми је одлуку да пажњу посветим обиласку штандова разних излагача, који су представљали различите производе и идеје о примени информационо-комуникационих технологија. За највећу добит са конференције сматрам то што сам срео неке дивне људе и што је количина позитивне енергије била огромна.
Како је прошло моје предавање?
После дуге припреме и генералне пробе, предавање је било спремно. Други дан конференције сам дуго очекивао. Испратио сам предавање колегинице Славице Гомилановић, која је одушевила присутне примером коришћења Мудла са ученицима другог разреда и предавање о Е-твинингу и дочекао свој термин. Знам да ме је најавио Зоран Милојевић, али се, бићу искрен, ове најаве не сећам због треме коју сам имао пред предавање. Док сам се попео на бину, трема је нестала и испричао сам присутнима оно што сам припремио о пројекту у настави географије о државама Европе. Када сам завршио предавање, Зоран је дао реч присутнима да поставе питање. Оно што је уследило, био је један од најлепших тренутака у мојој каријери. Присутна колегиница је изнела похвале, не само на моје предавање, већ и на мој рад са којим је упозната захваљујући интернету. Изгледа да је било добро, пошто сам са бине испраћен аплаузом.
Поред бине су ме дочекали званични блогери конференције: Југослава, Дејан и Славко, као и колеге из Краљева. Поново се потврдила чињеница да се Краљевчани међусобно подржавају. Подршка колега из Краљева међу којима је било родитеља мојих бивших ученика ми је пријала, а подршка колега из других градова које сам први пут срео на овој конференцији ме је заиста изненадила. Подршка је била и усмена и онлајн, пошто су пристигле и поруке на Твитеру. Хвала!
Блогери су ме позвали у Блог корнер како бих дао изјаву, а позив наставника са чијим радом је упознат сваки наставник у Србији који прати примену ИКТ у настави сам без размишљања сам прихватио. Дејан Бошковић је на свом Биолошком блогу написао белешку о предавању, а исто је учинио и Славко Илић на сајту itkutak.com. Југослава Лулић је разговор снимила и поставила на свој блог. После изјаве за РТС коју сам дао претходног дана и пажње коју су ми указали блогери конференције, схватио сам да сам за два дана „Нових технологија“ дао више изјава него у својој деветогодишњој наставничкој каријери. Захваљујем се блогерима што су испратили моје предавање и написали афирмативне коментаре.
А шта смо то моји ученици и ја заправо радили?
Осмислио сам задатак током ког су ученици израђивали електронске мапе ума о европским државама. Мапе ума представљају занимљиву технику учења, па сам желео да оспособим ученике да их израђују, како би их користили и за друге предмете, а не само за географију. За електронске мапе ума сам се одлучио, пошто за разлику од обичних, могу да се обогате линковима и мултимедијалним садржајима (видео записима, картама и фотографијама), а ученици лако побеђују осећај да не цртају довољно добро. Пошто је било тешко окупити ученике из више одељења у једном термину, комуникација се током израде одвијала преко групе на Фејсбуку. Ученици су израдили радне верзије, поделили их са другим ученицим, добили повратну информацију, а затим у складу са сугестијама припремили коначну верзију. Коначне верзије ученичких радова су, како не би остале само на зиду једне групе на друштвеној мрежи, приказане у учионици, а затим сам их поставио на свој сајт, како би постале доступне и мојим и другим ученицима. Коришћење ових мапа ума ученицима олакшава учење и штеди време, јер уместо да читају неколико станица из уџбеника приликом обнављања, погледом на мапу ученици могу да се подсете кључних одлика неке државе.
И на крају, после десет дана од завршетка конференције, могу да кажем да је овогодишња конференција „Нове технологије“ испунила моја очекивања, донела нове идеје, покренула мотивацију и дала ми потребну енергију за реализацију неких нових планова.
Одбројавање до следеће конференције почиње!
